Pjesma

Na straži

Noć je,tišina svuda oko mene,
samo se čuje koraka bat,
blijedi mjesec odbljesne od stijene.
Na ramenu puška,na straži stojim,
u spremniku metaka pet,
duge mi minute,brojim.

Krenem,o pojasu nož se ljulja,
pokraj žice zašušti,pomislim,neko se šulja,
Stoj! viknem-ko ide?
oči se napnu,mračno je,ništa ne vide.
Najedanput tišina,muk,tisuće misli u glavi,
šta je?ko je?zašto se ne javi?

Polako krenem,vidim u grmu ima nešto,
pomislim,neprijatelj,krije se vješto.
Odjednom,prema meni nešto skoči,
gotov sam,pomislim i sklopim oči,
a ruka sama obarač povuče
i ko grom,puška puče,
pokraj mene zacvili tužni glas,
otvorim oči,pogledam,bio je pas.

Napisano:29.07.1979 u Čapljini na odsluženju vojnog roka

napiso Ilija Ćosić

Razmišljam o Komušini

Gledam,u daljinu oči odlete,
uporno,kao da će kroz planinu proći
a dvije suze niz obraze slete
i nestanu u tami noći,
uzdah duboki ote se iz grudi,
otišao sam davno,ljudi.

Prijatelju da li u našem kraju,
mirišu crvene ruže,
da li je još u zavičaju,
kao i prije, kaži mi druže,
da li ćeš možda i ti,
isto kao i ja patiti.

Prijatelju,doline naše,jesu li zelene,
da li još ona šuma lista,
ovamo gdje sam,srce mi vene,
jesu li polja ostala ista,
da li još grije naše sunce,
planine,doline i vrhunce

napisano 25.06.1979 u Čapljini

napiso Ilija Ćosić