STARE PJESME

MUŠKE  PJESME

Oj barabo, bojiš li se Boga,
bojim Boga i više nikoga.

Evo vuka koji bi se tuko,
di su voli koji bi se boli.

Moj nožino oštar si u kljunu,
stalno oćeš zametniti bunu.

Sikirice mala ti držala,
oće moći do rebara doći.

Koga moja nožina ubode,
netreba mu ni kruha ni vode.

Evo momka, ne puši, ne pije,
vratijo se jučer sa robije.

Još se nije rodila budala,
da bi meni preko puta stala.

Gaće moje, ukrpljene žicom,
zato mene zovu propalicon.

Od udarca moga buzdovana,
netreba ti ni piće ni hrana.

Ja baraba, ime mi je Mate,
daj mi mesa, netreba salate.

Pucaj ćaća, na mene iz topa,
ovaj ti ga više na zakopa.

Pucaj ćaća, na mene iz topa,
ova lola kuruza ne kopa.

Čuvaj me se curice malena,
rebra su mi žicon ukrpljena.

U male mi košulja vezena,
a u mene nožon probodena.

Ruko moja, šaka ti od srebra,
kome li ćeš polomiti rebra.

Sinoć name poletile flaše,
ja zinijo da me ne promaše.

Kućo moja, jelovu ti gredu,
sve sam prodo i ti si na redu.

Šta ću tužan kad sam malo dužan,
po sto – dvesta na stotinu mjesta.

Pucaj, pali moj pištole stari
dok te nisu odneli žandari.

Krvi moja, ćuko te popijo,
imal iko da bi se pobijo.

Ko na mene udari malena,
udovica ostat će mu žena.

Vina žedan, džigerice gladan,
mila majka vrlo san ti jadan.

Više volin vidit čašu vina,
nego strica i njegova sina.

Rakija mi sinoć popivena,
volijo bi da je prolivena.

Ženo moja reko sam ti lani,
dok ja pijen ti me se okani.

Sinoć mi je dala jedna mala,
dva gutljaja vina iz bokala.

Mala moja ćaći pare krade,
pa ji meni za cigare dade.

Pijem ćaća, odsad ću i više,
kada umren da mi greb miriše.

Da je meni milion dolara,
kupio bi vina i cigara.

Oću bačvu pokraj moga groba,
ko mi dođe nek rakiju proba.

I sinoć san, ostojećki dvije,
u birtiji  popijo rakije.

U podrumu, mala dala mi je,
četri puta, po gutljaj rakije.

Džaba ćaća livada i njiva,
u njima me ti nevidi živa.

Nisam željan rakije ni vina,
nego tebe, mala materina.

Pijen pivu i rakiju šljivu,
bježi mala prebit ću te živu.

Oj pletenko opletena žicom,
popijem te ja sa svojim stricom.

Oj rakijo, kad te nebi pijo,
sve bi šljive odma polomijo.

Ono momče za života nije,
kad ne može rakije da pije.

Ko je smijo ovoga da pita,
šta sve pije i kuda se skita.

Oj fučijo s četrnest duga,
ti si za me i mojega druga.

Oj rakijo, rodila na glogu,
ja bez tebe živiti ne mogu.

Da rakija iz oblaka lije,
kiše bi mi bile najmilije.

Čuvena su braća na daleku,
iđu samo di kotlovi peku.

Bačvo moja, moj garavi sude,
kraj tebe me svako jutro bude.

Volim piti, moja majko stara,
cele noći sanjam konobara.

Mili Bože, koja li je jača,
šljivovica ili lozovača.

Sinjska Gospe, ajde baci name,
litru vina i malo salame.

Sve nek izda, neka šljive rode,
da pijemo rakije ko vode.

Misliš majko, rodila si sina,
rodila si, fučiju od vina.

Pitaju me di baraba spava,
u podrumu između bačava.

Dvi su stvari meni najmilije,
mlada cura i litra rakije.

Mene moja svetovala mati,
popij sine kad ti kogod plati.

Mili Bože, sve su žene iste,
opiju me pa me iskoriste.

Svi barabe, kad se pije džabe,
kad se plaća, niko se ne svraća.

Rodi majko još jednog mangupa,
kad ja pijem nek on čaše lupa.

Ko se boji noža karikaša,
nek ne iđe meni za pajdaša.

Mala moja, napoj konja moga,
a mene ćeš vina rumenoga.

Moja prija rakiju ispija,
ali pitu nezna da razvija.

Iman vrto a po njemu trava,
kad ga vidim zaboli me glava.

Sve barabe uvik piju džabe,
vino, pivu i rakiju šljivu.

Viče selo da sam bećarina,
ne bojim se rakije ni vina.

Mi barabe, i stari su bili,
iz bukare, rakiju su pili.

Malu moju privarila piva,
eno leži ni mrtva ni živa.

Ja kod koza, mala kod goveda,
crni đavo mirovat nan ne da.

Selo moje, duša zate pati,
oće duša tebi da se vrati.

Sinoć moji večerali zelja,
skoro nisam crko od veselja.

Sinoć moji večerali pure,
a ja neću držim se kulture.

Pobili se na tavanu lonci,
ko će kanti zabiti da pamti.

Mala moja, ubolo te tele,
u te tvoje guzove debele.

Razvij mi se trobojnice milla,
dosta si mi u potaji bila.

Moj kolega, lepe tvoje žene,
prije tebe, ljubila je mene.

Mala moja, moj golube mrki,
bil se dala poljubiti brki.

Mala moja, moj golube bjeli,
dođi meni pa me razveseli.

Mene ćaća sikiricon gura,
ajde sine da tražimo cura.

Djevojka se kupala u Savi,
digla noge da se ne udavi.

Ručku kupus a večeri zelje,
pucaj Bože u moje veselje.

Mala moja, otvori kapiju,
da utjeram vranca u avliju.

Meni Papa čestita iz Rima,
Sretan Božić meni i mojima.

Neću mala, za mene si stara,
sve da spavaš na vreći dolara.

Teci vodo ispod malog mosta,
mala moja ljubavi je dosta.

U mog ćaće četiri su sina,
ja najmlađi, najveća živina.

Ja se mala zaljubblenio u te,
pa bez tebe nemogu minute.

Pucaj Bože u plastove slame,
i u cure što spavaju same.

Šta će poštar dok su žive žene,
prije zore vijesti raznesene.

Lezi mala, ne čini se fina,
meka ti je mlada djetelina.

Dajem mala i kravu i tele,
da poljubin tvoje grudi bijele.

Curin prozor potopila voda,
kud je bilo ulaziti zgoda.

Zoro rujna, ako je moguće,
pola ure, produži svanuće.

Ja kroz selo, kuja laje name,
šuti kujo, šta te briga zame.

Kiša pada a i munja šara,
gonjaju me četeri žandara.

Mala moja, privarila mene,
neće više, trave mi zelene.

Mala moja, što ja i ti znamo,
sve u crnu zemlju zakopajmo.

Mala moja oće da se drpa,
nema sisa namećala krpa.

Pere mala gaće na izvoru,
smrdi voda ko jarac u toru.

Volin cure a najviše stare,
jer su dobre zaradile pare.

Ja kroz selo, name psi laju,
stare cure, name jih huškaju.

Pitaju me, odakle si dijete,
Komušanac od glave do pete.

Pitaju me, odakle si žuti,
Komušanac, bolje ti je ćuti.

Kad bi meni moje gaće spale,
alaj bi se žene radovale.

Evo džepa di su pare stale,
evo rupe kud su ispadale.

Evo džepa di su pare bile,
evo rupe kud su izlazile.

Dabogda ga ubilo iz topa,
ko se bude ženijo bez popa.

Mala moja, kukuruze brala,
jedan klip je zase odabrala.

Došo bi ti mala ovog sveca,
pomrčina pa se bojin zeca.

Pucaj pali, moj pištole mali,
gazda voli, pucat u futroli.

Kad te mala uvatin u gaju,
bit će tvoja koža na prodaju.

Djevojka je ugrizla bećara,
na kraj usta, di stoji cigara.

U male mi noge ko u ševe,
čini mi se, obadvije lijeve.

Mala moja, moj lijepi šišmišu,
kakva li si, pripala bi kišu.

Maloj usta od uva do uva,
ko li će je naraniti kruva.

Nemoj mala kazat da si moja,
nebi li me volila još koja.

Meni moji govorili strici,
il se ženi ili ga osjeci.

Malu moju jagodice bole,
nejaku je poljubile lole.

Ima mala posla priko glave,
pomust kravu i načupat trave.

Oj djevojko, materina jesi,
dođi đavle pa mi te odnesi.

Ja sam svojoj zafalijo majci,
živa bila što me ne pobaci.

Neću žensku koja je velika,
ona može zadavit čovjeka.

Oj garava, da si garavija,
bio bi ti prva mušterija.

Opanak mi probušen na peti,
pa mi rupa stalno na pameti.

Mala moja, pravi prozor veći,
zgulio san kosti ulazeći.

Mala moja svrati dogodine,
doć ćeš momu sinu na babine

Ja u vojsku, ko će moju Jelu,
gonjat će je barabe po selu.

Dajte pare onome ko ne radi,
njega grizu muve i obadi.

Imal koja mala da se vrne,
za barabu guste kose crne.

Mala moja, kisela papriko,
žestoka si, pa te neće niko.

Vrlo mi se djevojka dopala,
na potoku, dok se je kupala.

Mala moja, priklalo te prase,
pusti moga rogonju da pase.

Oj curice, šteta da si mala,
da si veća mojom bi se zvala.

Garavušo, dosta sam te slušo,
oću žene da slušaju mene.

Oj kolega, lijepe li ti žene,
bili htjela poljubiti mene.

Volin vola koji dobro vuče,
i djevojku kad se brzo svuče.

Nema više stare kume naše,
nevinu je jučer zakopaše.

Koliko smo ja i moja braća,
djevojački poderali gaća.

Iako je nepismena mala,
obrve je nacrtati znala.

Ovan ovci napravijo janje,
bit će nama mesa na bacanje.

Jarac kozi načinijo jare,
prodat ću ga, trebaju mi pare.

Kiša pala a ništa ne rađa,
samo trava i cura garava.

Mala moja češlja gustu vunu,
da mi se je ugrijat u runu.

Ja i mala sjedili na ploči,
mjesec na nas izbečio oči.

Jesi mala, djevojka na glasu,
ja sam bolji, bar za jednu klasu.

Za bećare nema veće kazne,
kad se maše u džepove prazne.

Izgorila pojata i slama,
di me mala grlila nogama.

Lepe noge u male curice,
ko bukove suve cjepanice.

Ja sam maloj kupio papuče,
da je sunce u glavu ne tuče.

Lako ti je napraviti sina,
gas do daske i prva brzina.

Ja sam svojoj nasadio diki,
držalicu na njenoj motiki.

Kiša pada i okolo štrca,
oće Kata da se samnom prca.

Misli mala od jelova panja,
evo lole, bit će milovanja.

Od kako mi udarila brada,
oće meme i stara i mlada.

Mala moja, moj slavuju mio,
kolko sam te puta zagrlio.

Mala moja, drugoga potraži,
kod mene ti povratna ne važi.

Ja sam malu, sa obadvi strane,
obrstijo kao jarac grane.

Svetica se pravi moja mala,
bit ću svetac nebi li mi dala.

Neće moja mala da se prti,
oće u grad da guzicom vrti.

Bio jamac najboljemu drugu,
pa sad plivan u njegovu dugu.

Mala moja, daj mi malo svoje,
crne kreme za cipele moje.

Ja sam svoju malu kapariso,
ščepo kolac, pa je izmariso.

Iman curu, ime joj je Kata,
usta su joj ko crkvena vrata.

Ja na vrata, mater pita – ko je,
ćaća viče – propast kuće moje.

Od kada je Italija pala,
nije mala gaćice oprala.

Mala moja, na njega se pruži,
zato kaput momcima i služi.

Nije mene ranilo u ratu,
nego mala bašljukom po vratu.

Mala moja da ti nije dote,
đavo bi te uzo zbog ljepote.

I ja bi se ženio do srede,
da mi mala djetelinu jede.

Dođi đavle i ponesi ralo,
i kod nas je malo kiše palo.

Malu moju uvatila vriska,
kada sam je uz ogradu stisko.

Za te mala nije politika,
nego flaša kiseloga mleka.

Mala moja, odneli te vrazi,
dođi meni dok sam još u snazi.

Mjesečina sve momke kudila,
što se rano vraćaju sa prela.

Oj ledino, bil se orat dala,
di je mala suze prolivala.

Ajte žene, negledajte mene,
ostat će vam krave nemužene.

Kad zapjevam tri me sela čuju,
tri se meni djevojke raduju.

Što si mala mršava ko grana,
il se ljubiš, il je slaba hrana.

U curice, oči ko u mačka,
sve gospodsko, guzica seljačka.

Stiže zima, ja se ne oženi,
kako ću se grijat, jao meni.

Mala gaće po đavlije šije,
nigde rupu ostavila nije.

Ide Uskrs, farbaju se jaja,
imal koja da ofarba moja.

Ja sam malu ljubio u vodi,
pa mi neće pšenica da rodi.

Ne namiguj name tuđa ženo,
ja sam momak, to nije pošteno.

Moja žena lumpovati voli,
pa smo sada i bosi i goli.

Mene ćaća preko vrata gura,
ajmo sine da tražimo cura.

Kumašinu momu lako nije
žena viče a baba ga bije.

Dabogda se izvrnila name,
prikolica puna udvica.

Moj je ćaća ladnokrvno biće,
al zakuva uz žene i piće.

Vidit će se na Svetoga Antu,
koja mala nosa šuplju kantu.

Mala moja kupa se u rijeci,
na nebu se komešaju sveci.

Da je Isus Komušanac bijo,
ko bi njega razapeti smijo.

Ja sam svoju djevojku miniro,
poginit će ko je bude diro.

Curo mala negledaj visoko,
leti soko, izbit će ti oko.

Ja sam malu volio ko Boga,
sad je volim ko dorata svoga.

Na Usori, pokraj vode plave,
najljepša se mala djeca prave.

Lipo ti je u mojemu kraju,
zvjezde sjaju, a cure pjevaju.

Mala moja kad dođu barabe,
širi noge i podaj im džabe.

Mala moja, kad prođu pajdaši,
skini gaće pa za njima maši.

I sinoć sam jednu uz tarabu,
pričepio, desnon nogom žabu.

Ide mala iz Teslića tužna,
slikala se pa ispala ružna.

Koliki sam još utjero nisam,
svoju kravu u tuđu otavu.

Mili Bože koliko sam puta,
napravio krevet od kaputa.

Mala moja, ojadila jade,
reci majci neka mi te dade.

Curo fina, raširi kolena,
nema smisla, koliko si stisla.

Nema više male kod ovaca,
da je lola po ledini baca.

Ovce moje čuvajte se same,
ko upita, ne kazuj te za me.

Ja i mala čuvamo goveda,
ljubimo se a šaronja gleda.

Loži vatru i nabacaj grana,
evo stižu braća od megdana.

Moj kolega, svašta se događa,
tvoja žena, moju djecu rađa.

Lijepo li je vidjeti u mraku,
djevojačke tabane u zraku.

Koliko sam pokido kaputa,
praveć krevet curama kraj puta.

Na Kondžilu, di je šume dosta,
tu nevinost mnogim curam osta.

Ovo su ti Komušanska djeca,
pomogla ji Marija Djevica.

Mala moja, tako ti nebesa,
bjež poda me, eto zemljotresa.

U male mi noge ko u zeca,
uzet ću je bit će brza djeca.

Žen se ćaća i dovedi dvanest,
tebi jedna a meni jedanest.

Umiljata djevojka ko mače,
ko je dirne na prsa mu skače.

Mi barabe rješili ovako,
nećemo se ženiti nikako.

Brkovi mi uzeli slobodu,
kad ja ljubim da oni ubodu.

Oj djevojko, crkla svome tati,
kud otiđe, a rekla si dati.

Vidi ti se na očima mala,
da se nebi puno otimala.

Mala moja nebudi budala,
ja se šalim, ti bi se udala.

Mala moja pokvarenih zubi,
neće niko taku da te ljubi.

Kolena mi sva otekla brale,
dok sam maloj natico sandale.

Ruska Lajka stradala u zraku,
mala moja i ti ćeš u sokaku.

Više ti se ja ne vraćan mala,
što sam htio, to sama si dala.

Kad se ovi u kuću uvuče,
djevojačka mater zajauče.

Selo moje, ruševino stara,
u tebi je bećar do bećara.

Ženo moja rodi mi bećara,
ko što mene moja majka stara.

Travu kosim, trava zelenija,
curu ljubim, cura veselija.

Oj teretu u praznu krevetu,
okraju gadno a uza zid hladno.

Padaj kišo, nemoj na bećara,
u bećara, kabanica stara.

Šta je meni mladu i zelenu,
od djevojke, napraviti ženu.

Stare cure i mršavi konji,
Talijani rekli doći po nji.

Mala moja, kad ti zaspe stara,
otvor prozor, evo ti bećara.

Mala moja, ćeri materina,
škaklji li te mlada djetelina.

Volio sam tebe curo stara,
nebi više, nema taki para.

Mala moja, ubila te tama,
kako možeš ti da spavaš sama.

Reci mala oćeš li mi dati,
da baraba džaba ne navrati.

Reci mala hoćeš li mi davat,
ja se ne mislim stobom zajebavat.

Nemoj mala od nedelje svete,
da ti oči po momcima lete.

Sve barabe isprobala mala,
i mene bi da nije propala.

Hodam selom ja u sitne sate,
tražim cure, mogu i udate.

Blago onom komu budeš žena,
gorit će mu kuća bez plamena.

Jednu ljubim, drugoj prsten dajem,
a s trećom se ženit obećajem.

Mala moja klempavoga uva,
kiša pada a ramena suva.

Stani mala na cipele moje,
da ne zebu lepe noge tvoje.

Sve sam svoje napoijo redom,
a djevojku veselim pogledom.

Mala moja ćorava i gluva,
na šta sliči, da je Bog sačuva.

Misli mala da ja za njom letim,
kad je vidim, onda je se sjetim.

Meni moja mala na pameti,
ko probušen, opanak na peti.

Tebe mala klasirale žene,
treća klasa, ti nisi za mene.

Šta je moja naumila luda,
ostarila neće da se uda.

Lijepo li je gledat malu moju,
gazi fino, ko vojnik u stroju.

Stavi kume ženu za stražara,
čuvat će ti kuću od bećara.

Mala moja ima noge krive,
mislio bi da su obe leve.

Sinoć moji večerali graška,
ostavili meni napobaška.

Mala moja, kad bi sami bili,
gožđeni bi krevet polomili.

Čujem mala, ne vole me tvoji,
ni tebi se ne raduju moji.

Mojoj maloj zadrhtala ruka,
kad je takla međ nogama vuka.

Mala moja runjava po drobu,
il se šišaj ili plaćaj globu.

Ja sam travar i dajem ti travu,
za tu tvoju budalastu glavu.

Vidi male, debele ko lađa,
di će taka djecu da mi rađa.

Nije lako ni baraba biti,
triba puno rakije popiti.

Mala moja uhvati se mene,
nemoj slušat šta govore žene.

Ne meću se dukati na cvijeće,
već na onu koju niko neće.

Ja sam malu naučio reda,
da pogleda kad na nešto sjeda.

Volim žene neg ćaćino stanje,
jer je lipo spavati uza nje.

Mala moja, da si išta znala,
nebi meni nikad vjerovala.

Kad te mala uhvatim u gaju,
bit će tvoga mesa na prodaju.

Čula mala od matere svoje,
da je lipo spavati u dvoje.

Mila majko oženi me mlada,
dok me nije obuzela brada.

Mala moja, grom ti u nju puko,
kliko sam se puta džaba svuko.

Kad se sjetim hvataju me muke,
di sam svoje zavlačijo ruke.

Sveti Ante milostiva srca,
privati je da se na koprca.

U mom selu nema nikad blata,
samo sada i kad kiša pada.

Komušani kad pođu na rađu,
nema cure koju ne obađu.

Kiša pada, ko iz kabla lije,
mala luda pa cvijeće zalije.

Mala moja roso sa cvijeta,
doći ću ti još ovoga ljeta.

Mene mater rodila u petak,
po pameti ja sam izuzetak.

Moja žutka nesilica bila,
dok je nije lisica odnela.

Kad se moja usta raskolače,
sama pita iz tepsije skače.

Sinoć mala s barabom stajala,
pa se mala barabi dopala.

Sinoć dvoje iza ćoška stoje,
il se vole ili Boga mole.

Mala moja, šta ćeš ćaći mome,
kad ti sada zapovidaš svome.

Mala moja uči za pilota,
uzjašila svinju iza plota.

Ženit ću je samo ako puši,
da mi meso na tavanu suši.

Izgorila lampa karabita,
dok je mala večerala sita.

Nema mala ledine u gaju,
di se tvoja leđa ne poznaju.

Podne zvoni parok reko misu,
a djevojke još ustale nisu.

Ženit ću se majko ove zime,
da se imaš pogonjati skime.

Mala moja i tvoj ćaća ludi,
svaki put me sa rakijom nudi.

Moje male oči napopreko,
jednim miga, s drugim vari mleko.

Popela se djevojka na drvo,
drvo ravno vidi joj se glavno.

Popela se djevojka na drvo,

Drvo krivo ja se podvirivo.

Mala moja, ako misliš za me,
štap u ruke, zobnicu o rame.

Kumo moja da mi nisi kuma,
pukla bi ti na gaćama guma.

Evo zore, evo jada moga,
goni mala iz kreveta svoga.

Učijo me ćaća klepat kosu,
a ja njega čekićen po nosu.

Džaba meni tri godine moje,
što sam hodo oko kuće tvoje.

Meni mala do pod levo rame,
da je veća skočila bi name.

Kad se mala zaprndecam tebi,
svi me đavli ustavili nebi.

Kiša pada oblaci se legu,
klete mala mene i kolegu.

Spavaj ženo ja odo u selo,
ima noći i tebi ću doći.

Jašim konja, ljuljam se ko lađa,
tuđa žena od moje je slađa.

Di si moja materina Kate,
sa vrh krova skočijo bi nate.

Ne voli se lepa ni bogata,
već se voli što je umiljata.

Došlo doba ženidbe i sjela,
svaka cura udat bi se htjela.

Oće mala, ali neda ćaćo,
triput me je isprid vrata vraćo.

Crna oka, miloga pogleda,
to se majko zaboravit neda.

Cura lijepa, ali malo šepa,
njojzi šteta, al meni ne smeta.

Mala plačuć govorila meni,
sve ti dajem, samo me oženi.

Da mi se je napucati kruva,
što ga mala materina kuva.

Ćusta cura samo malo tuli,
ko magare kad brstinu guli.

Iman malu vredniju od zlata,
šesnaestu godinicu hvata.

Iman curu svi me moji suju,
ja je volin, oni neviruju.

Ja san malu volio ko Boga,
privari me, ode za drugoga.

Ja baraba a mala sirota,
ženit ću je, nije me sramota.

Osvojila kupina i drača,
odkad dođe mlada sa Brljača.

Dobra zemlja, a još bolje sjeme,
zato mala nosa puno brime.

Dok je živa proklinjat će mala,
onu večer kada mi se dala.

Da mi nije diteta i žene,
nebi bilo barabe do mene.

Sakrio sam u dno svoje duše,
crne oči moje garavuše.

Moji su se izbrojili dani,
ne života, nego momkovani.

Oj djevojko, di si bila prije,
dok se lola oženijo nije.

Tuđa ženo, da mi nisi mila,
nebi meni na san dolazila.

Kaži brajo, ko te izgrizao,
cura mlada, misli čokolada.

Mala moja, kad bi moja bila,
moja bi se mater objesila.

Kad se moja napuderi blesa,
misli blesa, da je do nebesa.

Šta ću jadan ja ovako mali,
kad se žensko prida me izvali.

Matičaru, vjenčaješ li sada,
da dovedem i ja ništo jada.

Od rakije nema bolje žene,
po tri noći ona ljulja mene.

Udovice ko će ti na prelo,
kad barabi zakopaju tjelo.

Kiša pada, po junici rosi,
trči junac kišobran joj nosi.

Mili kume, ne uzdaj se u me,
nego use i u svoje kljuse.

Ja sam malu ljubijo u usta,
u planini di je trava gusta.

Volijo bi godinu bolovat,
nego s malom jednu noć mirovat.

Ženit ću se i dovesti dvije,
za barabu jedna žena nije.

Diste sada rastavljene žene,
koja nema muška, evo mene.

Zubi moji što se ne slomite,
kad ljubite koga ne volite.

Mala moja, kolika ti glava,
ko da te je otelila krava.

Nisam zgodan, djevojko izvini,
pravijo me ćaća na ledini.

Nećeš mala, nedjelju ti svetu,
gonjat drva na mom magaretu.

Lepu curu i debelo prase,
to sam rođo ostavijo za se.

E moj striče, brkovi te diče,
mene mlada brkovi i brada.

Oj pršute ala si baraba,
čuj slanino, nisi ni ti slaba.

Neću male koja ćaću tuče,
i meni će nabiti obruče.

Misli mala da je lepše nije,
ja ne viđe gadnije beštije.

Oženi je sine ćaće svoga,
pa da nema zuba nijednoga.

Misli svako, barabi je lako,
da je lako, bio bi to svako.

Ko je noćas kod djevojke moje,
pa joj vrata otvorena stoje.

Ja sam probo i mogu vam reći,
najslađe se ljubiti ležeći.

Mala moja pruži desnu ruku,
da ti stavim rumenu jabuku.

Sjetit ćeš se draga mog imena,
za plakanje imat ćeš vremena.

Nećeš mala mog prstena nosit,
neda mi te tvoj ćaća zaprosit.

Rodijače ljubiš curu moju,
donet će ti djete u povoju.

Rodilo se i ljuljat se mora,
o udaji nema ni govora

Oči moje, dva moja bećara,
dovedoše mladu do oltara.

Ja garavu povali na travu,
trava rosna majka joj žalosna.

Prošla ponoć a u meni tuga,
mili Bože di je moja druga.

Svani zoro rumena i plava,
nedaj mojoj djevojci da spava.

Ja baraba, željan djevojaka,
ko siromah dobri opanaka.

Sjetit ćeš se i kada budeš stara,
kakvoga si imala bećara.

Nije mene ranila granata,
već curina na sobici vrata.

Oj djevojko ubila te tama,
kako možeš noćevati sama.

Srce mi se u prsima cepa,
sve zbog tebe curo moja lepa.

Nema vatre do grabovih drva,
ni ljubavi što je bila prva.

Oj ljubavi od stotinu gradi,
šta od moje mladosti uradi.

Stara ljubav vrijedi i valjade,
po sto puta ponovit se dade.

Ko je mene volio i voli,
njegovo će srce da oboli.

Prava ljubav u srcu se piše,
ne na karti da se lako briše.

Djevojka se za udaju sprema,
sve je spremno ali momka nema.

Jadne li su iza brda cure,
bez ikakva reda i kulture.

Sve si mala za barabu dala,
i još si me godinu čekala.

Da je meni, šta je tebi Jure,
svim bi curam napuvo mjehure.

Di si moja materina Kate,
sa vrh gaja skočijo bi nate.

Nema raja do rodnoga kraja,
ni miline do Komušine.

Oklem god me oženila mati,
ja ću prvu ženu otjerati.

Umrla mi prva žena pobro,
crna zemljo, pritisni je dobro.

Mene baba na večeru zvala,
nebili mi ćerku utrpala.
Ja večero i popio treću,
ali ćerku uzeti joj neću.

Daj mi mala, samo malo svoje,
sa obraza, te rumene boje,
ja ću tebi dati malo svoga,
dati svoga oka garavoga.

Mala lezi, tuku mitraljezi,
ja ću na te, neboj se granate.
Lezi, puzi, jer tuku Francuzi,
puzi, lezi, pucaju Englezi.

Lezi mala kod prvoga jarka,
da pravimo Kraljevića Marka,

ako nećeš ti pošalji priju,
pravit ćemo Musu Kesadžiju.

NAŠE PJESME

Mila Gospe, jesu suze gorke,
na rastanku momka i djevojke.

Nije moja zaplakala mala,
dok mi nije kufer spakovala.

Sve sam svoje spakovao stvari,
još se stobon pozdraviti stari.

Proklete su obe Amerike,
sataru te gore od motike,

Nemaš kada niti zaplakati,
a kamoli pjesmu zapjevati.

Ja udovac a žena mi živa,
to je meni Amerika kriva.

Ameriko Sjeverna i Južna,
u vami su naša braća tužna.

Ameriko zemljo kauboja,
neće u te ova noga moja.

Goro bajna, jel ti žao lista,
kao meni moga rodnog mjesta.

Mala moja, moj rumeni cvetu,
teško meni u tuđemu svetu.

Ostade mi moja draga tužna,
daleko je Amerika južna.

Dobra večer, majko moja stara,
evo sina, nema ni dolara.

Gusle moje od klenova panja,
kad guslite muka mi je manja.

Piši meni u Njemačku ženo,
skime spavaš, jeli ti studeno,

Piši meni u Njemačku sine,
ko ti diže noge materine.

Piši meni u Njemačku ćeri,
ko ti sada skače po materi.

Pišite mi moji roditelji,
ko li mene mjenja u postelji.

Nedaj Bože crnom Ciganinu,
da za kruhon iđe u tuđinu.

Oj Bosno moja, nevoljo i tugo,
vratit ću se neće proći dugo.

Nosi đavle Njemačku i marke,
kad ostado bez oca i majke.

Oj Ivane, iz Njemačke druže,
sjećaš li se, puštenice Ruže.

Komušina, moje mjesto rodno,
di je meni zapjevati zgodno.

Zora sviće a ja kod Ružice,
tamam Mara pustila piliće.

Sveti majko sa Kondžilske gore,
čuvaj svoje po svjetu sinove.

Komušino kršna, kamenita,
u tebi su djeca plemenita.

Sačuvaj mene sada sveti Jure,
suve pure i debele cure.

Ništa neću opipati slađe,
neg planinku kad u selo sađe.

Stare lole na raskršću stanu,
pa se misle na koju će stranu.

Kad punica dočekuju zeta,
ispeče mu jezik od pileta.

Moja mala na Jurića strani,
hej punice dobro mi je hrani.

Sve san svoje ostavijo pare,
u birtiji kod kurvetne  stare.

Selo moje, moje se ne zvalo,
ti si mene u barabe dalo.

Preko brda zarđala cesta,
odkad mene i mog rođe nesta.

Dabogda me plašile u strani,
ženske gaće na grabovoj grani.

Mala moja kad pođeš na brdo,
veži gače sa svitnjakom tvrdo.

Mala legla, mater pozdravila,
o vjerige gaće objesila.

Da me nije satrala motika,
nebi bilo ljepšega čovjeka.

Svaka mala debela ko krava,
dok imade grožđa i smokava.

Ja sam svoju i brijo i šišo,
kraj ognjišća, dok sam puru mješo.

Oj motiko odbit ću ti uši,
ti si mojoj dodijala duši.

Sve sam svoje popijo i prodo,
sada pobro u NJemačku odo.

Ja kroz selo name kuja laje,
nema moje male, krepala je.

Kukavica zoru razgovara,
ko će mene majko moja stara

Platit ćeš mi mala izostanke,
kad uhvatin tvoje noge tanke.

PJESMA O PJESMI

Komušino žalio te nebi
da se nisam rodio u tebi.

Oćemo li zapjevati pobro,
Bog će dati pa će biti dobro.

Imenjače, zapjevajmo jače,
neka srce u djevojke plače.

Zapjevajmo neženjeni momci,
naka pukne srce u djevojci.

Nije mene još nadpjevo niko,
nećeš ni ti, od beštije sliko.

Digni jednu, nisi ostarijo,
ako si se pobro oženijo.

Ja kroz selo zapjevah polako,
da me čuje staro i nejako.

Hajmo jednu, nije mrtva glava,
neka živi Hrvatska država.

Pjesmo moja, da mi nije tebe,
odavno bi oženijo sebe.

Pjevaj braco, oko sokolovo,
slomit ćemo čelik i olovo.

Pjesmo moja i pjevanje moje,
svake sam te naučijo boje.

Pjesmo moja, uvijek sam te pjevo,
i pjevat ću dokle budem htjeo.

Grlo moje, dat ću ti kolača,
nemoj ružit ćaćina pjevača.

Grlo moje oće da bećari,
nemojte mu zamjeriti stari.

Nema toga skim bi pjevat mogo,
nema moga brata rođenog.

Ne ženi me blago i imanje,
nego pjesma i lepo pjevanje.

Od kad nismo, za miloga Boga,
zapjevali jedan uz drugoga.

Pjevaj brate, nek se kuća ori,
ko će bolje neka odgovori.

Sve bi svoje pribolijo jade,
da mi mala zapjevati znade.

Zapjeivajmo nas dva rodijaka,
isprid kuće naši djevojaka.

Poznaješ li mala grlo moje,
kad zapjeva isprid kuće tvoje.

Hej punice, ko te izmislijo,
di god bila, đavo te odnijo.

Curo moja i meni si draga,
nek si gora od crnoga vraga.

Pjesmo moja, mili razgovore,
veseliš me kad mi je najgore.

Pjesmo moja, pjevat ću te i ja,
kad te pjeva cjela Slavonija.

Hoj punice, ko te izmislijo,
Božijega raja nikad ne vidijo.

Mala moja, ostavit te neću,
dok ne bude dernek u Tesliću.

Mala moja, iz navike stare,
nedam tebe za nikakve pare.

Ja ne pjevam da me selo čuje,
nego da mi duša ne boluje.

Kad zapjeva moja čista duša,
pola sela ustane pa sluša.

Moje grlo vene kad ne pjeva,
kao ruža kad se ne zaljeva.

Nepjevam ti majko od veselja,
nego da me mine moja želja.

Oću pjevat i oću galamit,
da ga vidim ko će mi zabranit.

Odkad nismo zapjevali Bože,
pa se grla nemogu da slože.

Moja pjesma nikoga ne vrijeđa,
koga vrijeđa nek okrene leđa.

Pjevaj, ori golube u gori,
ko je tužan da se razgovori.

Pjevalo bi mlado grlo moje,
al nemože srce, bolesno je.

Seljak bio a gazda se pravi,
oće pjesmo da te zaboravi.

Da je meni domaće rakije,
ja bi pjevo do Svetog Ilije.

Pjesmo moja, da nam tebe nije,
nebi znali ni za kakvo grije.

Il pjevali jako, il polako,
ne čuju nas djevojke nikako.

Čuvaj rode pjesmu od davnina,
drž se pjesme i bukare vina.

Pjevaj brate srca veseloga,
ne kunu nas žene nijednoga.

Kad zapjevam, ćaća pozna ko je,
Evo meni, propalice moje.

Pjevan pjesmu i sjedim na stolu,
ljubim praznu od rakije šolju.

Pjevan pjesmu i gledamu flašu,
ljubim praznu od rakije čašu.

Vesela me rodi moja mati,
pa ja pjesmu mogu zapivati.

Oću pjevat i oću se krivit,
jerbo mi je dodijalo živit.

Stihovi za punice…

Idem kući, ori se ulica,
il’ su đukci il’ stigla punica.

-Blago Bogu kad punicu nema,
zato nema na nebu problema.

-Ne idite punicama blizu,
krezave su al’ krvavo grizu.

-Punica mi k’o uvela ruža,
samo bocka a miris ne pruža.

-Punica se neće ispovijedat,
da me može do groba ujedat.

-Punica mi kod kćeri gosutuje,
pasa nemam a lavež se čuje.

-Punica mi čudo od čovjeka,
jedna glava, stotinu jezika.

-Pucaj grome punicu pogodi,
pa me mojih muka oslobodi.

-Sveti Petre pozajmi mi ključe,
pa da smjestim punicu u vruće.

-Kad bi bir’o punicu il’ sidu,
nebi’ znao šta bih izabrao.

-Ne znam Bože što bi treb’o skrivit,
da me kazniš sa punicom živit.

-Kad bih mor’o sa punicom živit,
mog mi posta skočio bi s mosta.

-Moj je punac k’o paćenik živi,
od svih zmija baš s kobrom da živi.

-Ženit ću se od svog sela dalje,
da ne gledam puničine žvalje.

-Daj mi Bože što mi majka želi,
a ne čem’ se punica veseli.

-Oj punice al’ si mi ljepota,
kad s’ ogledaš i špiglu sramota.

-Sve dok nisam punicu vidio,
nisam znao kak’ sam sretan bio.

-Mala moja ako pođeš za me,
ne dovodi u kuću mi mame.

-Kad punica svojoj ”kćeri” krene,
boga molim da nogu iskrene.

-Oj punice draga si mi i ti,
al’ mi ipak nemoj dolaziti.

-Oj punice ko Boga te molim,
što si dalje sve te više volim.

-Ženit ću se od svog sela dalje,
da ne sluušam kad punica laje.

Kratke pjesme u stihu

Nemoj plakat na mom pragu,

da mi vrata ne povuku vlagu.

Šta će meni venčanje i žena,

kad sa tuđom živim bez problema.

Nisam zgodan al sam neophodan,

ko me proba želi me do groba.

Ja te volim ja te obožavam,

ja bih s tobom da se razmnožavam!

Ja sam dama visokog morala,

zato svoju nikom nisam dala.

Puši, puši mala puši mala ti,

ne dozvoli vatri da se ugasiiiii.

Dva bunara, dva bunara a velika suša,

dođi dragi izgore mi i srce i dušaaaa.

Sve, sve, sve, sve ćeš da mi daš,

al ja neću s tobom jer si mafijaš.

Ajde Jelo šmrči belo,

pa nek vidi celo selo.

Hajde Jelo sve obuci bjelo,

doće lola večeras na prelo.

Plitak potok, a voda duboka?

gdje si draga uhvatla me muka.

Mala lezi tuku mitraljezi,

ja ću na te, ne boj se granate!

Vetar duva, kiša sipi,

a pod nama krevet škripi.

Ja ću skočit ću sa sedmoga sprata,

rodila mi žena, a ja nisam tata.

Moj se dragi u autu voza,

a ja jadna u šumi kod koza!

Moja mala nema prednjih zubi,

kad me ljubi jezikom me ubi!

Mala moja na vrh kola stani,

da te moje oko nanišani.

Jedva čekam da sa’ranim majku,

pa u kuću da dovedem snajku.

Kuče laje, a ja mislim ti si,

otiš’o si sarmu probo nisi.

Alal vera mili moj,

kad me stegneš, joj, joooj.

Ja sam svoju Mariju miniro,

poginut će ko je bude diro.

Pletem džemper, džemper mi u ruci,

dođi dragi pa mi ga navuci.

Otišoooo si, e pa nek siii,

nisi bio bog zna kako seksiiiiii.

Ja ti kažem odlazi, prekino se lanac,

a ti ne razumeš ko da si Bosanac.

Guram guram ne može da uđe,

moja noga u cipele tuđe.

Pevaljka sam od glave do pete,

oko mene sve valute lete.

Neko vozi motor, neko vozi traktor,

ja i moja mala motokultivator.

Ja sam mladić od pedeset ljeta,

što sam mator ništa mi ne smeta.

Sve me cure u mom selu jure,

kaže majka da je zbog frizure.

Mala moja i tvoja je pukla,

cepanica s kojom si me tukla.

Imam šupu, a na šupi rupa,

komšinicu gledam kad se kupa.

Nećeš dragi pasulj da mi skuvaš,

a kamoli decu da mi čuvaš.

Što na kafu zoveš mene,

kada nemaš samljevene!

Moj dragane , otpala ti ruka,

ako drugu takneš oko struka.

Kuvaš mleko kipi sve po ploči,

u šta blejiš jebem te u oči.

Suzama sam lepio tapete,

kada ode i odvede dete.

Ispred kuće metar drva,

ti si moja ljubav prva.

Jel te peku u daljini,

moje suze na haljini?

Sutra kada prođe što je noći milo,

ti ne pričaj drugovima što je sinoć bilo.

Da dogovor kuću gradi rek’o je nek’o,

s tobom kako stvari stoje temelj je daleko…